Transformativni potencijal mladih u procesima integracije u EU i Zapadni Balkan nakon pandemije izazvane virusom Covid-19

Komparativna studija

Uvod 

Želeo bih da mladi na Zapadnom Balkanu budu više povezani, da više razmenjuju iskustva i znanja. To je veoma važno jer mladi na Zapadnom Balkanu, nažalost, ne znaju dovoljno jedni o drugima. Tragične devedesete su nas razdvojile. Imamo puno zajedničkih briga i problema koje možemo zajedno rešiti ili barem pomoći u ostvarivanju pozitivnih promena.

Ispitanik iz Srbije

Toliko se toga događa na Zapadnom Balkanu i voleli bismo da se mnoge stvari nikada nisu dogodile. Istorija, lepota, borbe, (suprotstavljeni) identiteti, večiti narativi, nerešeni problemi i duboke pulsirajuće traume – sve skoncentrisane u jednom regionu. Istorija je sada, ona se dešava pred našim očima, mi je proživljavamo i stvaramo dok govorimo. Pokušavamo da razumemo svoju sadašnjost, ali živimo u prošlosti. Neprestano gledamo iza sebe, ne možemo se osloboditi repova, vukući za sobom i blokirajući vrata prošlosti koja želimo da zatvorimo. Ne možemo da dovršimo započeto, zatvorimo ta vrata i krenemo dalje. Kuda dalje? Čini se da je naš zajednički put određen – idemo ka Evropi, iako smo u Evropi. Takmičenje između dve Evrope u našem razmišljanju je još jedan paradoks. Jednom prilikom sam leteo iz Beograda (Srbija) za Brisel (Belgija) preko Ciriha (Švajcarska). Zašto dolazite u Evropu? Pitao me je carinik na aerodromu u Cirihu. Nikad je nisam ni napustio?! Rekao sam, pomalo zbunjen. Jedan od ispitanika primetio je sledeće upoređujući nivo napora koji prosečna mlada osoba u Albaniji mora da uloži kako bi postigla i najmanju stvar sa nivoom napora prosečne mlade osobe u EU: Postoji ta engleska reč „struggling“ koja odražava sva osećanja albanske omladine; mladosti koja je ograničena činjenicom da je u Evropi, ali van nje.

Šest društava Zapadnog Balkana (ZB6) – Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija na putu su ka Evropskoj uniji. Demokratizacija Zapadnog Balkana je u isto vreme i put i cilj. To je bio dug proces, ali će tek potrajati prilično dugo. Na kraju, kad se pokažu ishodi borbe za demokratiju, naš region će biti mnogo drugačiji nego sada. Vodiće ga neki drugi ljudi, verovatno bolji od nas – današnja omladina. Ako se slažete sa mnom u poslednjoj rečenici, zašto sada ne biste pokušali da se odreknete baremdela te moći, kako bi današnja omladina moglašto pre da počne sa vladavinom!

Ova istraživačka studija pokušava da identifikuje transformativne potencijale mladih iz zemalja ZB6 u procesima integracije u EU i u čemu ti potencijali leže, posebno u svetlu krize COVID-19. Tačnije, studija želi da istraži i analizira ključne pokretače i motivaciju za učešće mladih u procesima donošenja odluka, kao i odnos između te motivacije i perspektiva u odnosu na EU i njene osnovne vrednosti. Studija takođe pokušava da ukaže na to šta čini da se mladi pridržavaju tih vrednosti u 2020. godini, imajući u vidu političku i socijalnu turbulentnu dinamiku u regionu, kao i ono što ih motiviše da krenu napred i ostanu aktivno uključeni u svoja društva i budućnost regiona. Studija posebno ispituje kako kriza COVID-19 utiče na njihovu motivaciju i percepciju, kao i na to kako mladi percipiraju efekte pandemije na njihovo dalje učešće u kreiranju politika i procesima integracije u EU. Analizira koji su alati i pristupi, kada je učešće mladih u pitanju, najefikasniji, a od kojih se očekuje da budu efikasniji i plodotvorniji u budućnosti.

Ovo istraživanje pripremljeno je u okviru šireg projekta „Mladi Balkana za Evropu“, podržanog od strane Evropske unije, čiji je cilj osnaživanje OCD, posebno omladinskih organizacija iz ZB i Turske, za efikasnije učešće u procesu kreiranja politike i praćenja integracije u EU. (…)

Autor: Dragan Srećković

 

PREUZIMANJE (PDF):

SRB – COMPARATIVE STUDY Youth Transformative Potential

ENG – COMPARATIVE STUDY Youth Transformative Potential

ALB – COMPARATIVE STUDY Youth Transformative Potential

MKD – COMPARATIVE STUDY Youth Transformative Potential

 

Ova publikacija je sačinjena uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, i ne odražava nužno stavove Evropske unije. 

Projekat „Mladi Balkana za Evropu“ je trogodišnji projekat koji Fondacija Centar za demokratiju sporovodi od 2018. godine zajedno sa 13 partnera iz regiona i evropskom mrežom ALDA.

Projekat je finansijski podržan od strane Evropske unije uz kofinansiranje USAID i Balkanskog fonda za demokratiju.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on print
Print

Donatori i Partneri

This website was created and maintained with the financial support of the European Union.
Its contents are the sole responsibility of Center for Democracy Foundation and do not necessarily reflect the views of the European Union

Opinions expressed on this website do not necessarily represent those of the Balkan Trust for Democracy, the German Marshall Fund of the United States, or its partners

Copyright 2021 Politeia

O nama

Politeia Institute je regionalna obrazovna platforma namenjena mladima koji žele da unaprede svoja znanja, doprinesu razvoju društva u kojem žive, povezujući se sa mladim ljudima u svojoj zemlji,  na Zapadnom Balkanu i u Evropskoj uniji.

Kontakt

Adresa:
Kraljice Natalije 70/II,
11000 Beograd, Srbija

Telefon:
+381 11  3627 780
+381 11  3627 790

E-mail:
info@centaronline.org

Important

This is development environment for project politeia.institute

Website is under construction.