Moramo da postanemo društvo koje je prijateljsko za mlade ljude, da prepoznamo njihove prioritete i da obezbedimo mogućnosti da ih zaista ostvare, izjavila je generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković za TV N1.
Obrazovni profili koji su na raspolaganju mladim ljudima u srednjim školama ne odgovaraju tržištu rada u Srbiji. Tu se postavljaju pitanja da li imamo fleksibilnu obrazovnu politiku koja može na brzi način da kreira reformske programske sadržaje u školama, da li predviđamo nova zanimanja, da li brzo možemo da uvedemo obrazovanje za nova zanimanja, ali i da se stiču multidisciplinarna znanja, da se umrežavaju i povezuju znanja jer današnje vreme donosi novu tehnologiju i nova zanimanja.
Glavno pitanje je šta mladu generaciju čeka kad izađe iz srednje škole. Da li imaju svi jednak pristup višem, visokom obrazovanju, socijalna situacija je vrlo alarmantna, troškovi daljeg školovanja su ogromni, porasle su cene zakupa stanova, školarine.
S druge strane, vrlo sporo uvodimo programske promene koje bi trebalo da sprovedemo jer smo kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Srbija bi trebalo da uvede evropski program Garancije za mlade, to je skup različitih institucija, asistencija za mlade ljude da brže nađu posao, da brže unaprede svoja znanja, da se prilagode, da steknu dodatne kvalifikacije koje su im potrebne za aktuelne poslove na tržištu rada kako bi što manje vremena prošlo između završetka škole i zapošljavanja.
Na koji način će se mladi ljudi osamostaliti od svojih primarnih porodica? Postoje razne mere koje su moguće, i na nivou lokalnih samouprava, okruga, međuopštinske saradnje i nacionalnog nivoa kako bi se pomoglo mladima. I kroz brojne programe koji se finansiraju iz EU, USAID-a, itd, mladima se pokušava poslati poruka da su nam potrebni, da želimo da mladi ostanu ovde, da budu aktivni građani, da ih zanima život u zajednici, a da bismo to postigli, pored toga što ćemo ih aktivirati i zainteresovati za život u njihovoj zajednici, moramo da vidimo šta su zaista njihovi prioriteti i na koji način možemo da izađemo tome u susret.
Dakle, moramo da postanemo društvo koje je prijateljsko za mlade ljude, da prepoznamo njihove prioritete i da obezbedimo mogućnosti da ih zaista ostvare. Jedno je pitanje da li će imati kvalitetno i dovoljno pristupačno obrazovanje, drugo da li će imati dostojanstven posao, pristojnu platu koja im obezbezbeđuje normalan život, da li će imati zdrav i bezbedan posao i zaštitu svojih radnih prava.
Govorimo o tome da stalno dolazi do strašne fragmentacije radnog zakonodavstva, jer se radna prava regulišu kroz razne zakone, što dovodi do sve manje i manje zaštite radnih prava, a s druge strane odlaže se donošenje novog Zakona o radu, dakle smanjuje se nivo zaštite ali i nivo poznavanja prava, znanje o tome šta su nam prava.
Naša generacija koja treba da kreira modele, reforme mora da razume da ovaj svet toliko brzo tehnološki napreduje, da je jaz između generacija možda veći nego što je ikad bio. Ako govorimo o tome da budućnost ostaje na mladima, onda naša generacija koja ima iskustva i nakupljeno znanje mora da ih usmeri na to da bolje razumemo mlade i da predvidimo u kom će oni vremenu živeti. Za to je potrebno da smo u konstantnom dijalogu, da uključimo mlade u donošenje odluka, u razmatranje odluka, reformi, jer mladi najbolje razumeju svoje vreme, mnogo bolje nego što ga razumemo mi, zaključila je Nataša Vučković.
Izvor: FCD/N1
